NAJVAZNIJE PITANJE

Mnogi su pokusali da unaprede svoj zivot ulazuci sve napore svoje volje, sve zrtve svoga tela i duse. Suoceni sa svojim karakternim nedostacima ili naizgled neresivim zivotnim okolnostima, mnogi su izgubili volju u borbi da nadvladaju zivotna iskusenja i tako su sasvim klonuli. Svoju savest su zatim ucutkali pokazujuci na svoje dotadasnje zivotne neuspehe i prepustili se svom obesrabrenju. Svoje zivotne ideale su snizili na minimum, pa su ubrzo i ugusili svaku svest o velikom zadatku koji je Stvoritelj dao svakom svom stvorenju pod suncem.

Pokrenuti obeshrabrenjem i razocaranoscu u zivot neki su u samoubistvu nasli jedini izlaz iz beznadja besmisla svog zivota. A to samo zato sto zbog svoje oholosti nisu hteli da svoj pogled podignu gore ka Nebu i da najvaznije pitanje upute Onoj osobi koja im je i poklonila zivot i koja najbolje zna sta je za njihovo najvece dobro.

Oni su svoje probleme pokusavali po svaku cenu da rese SAMI, nezavisno od Boga. Njihova urodjena ili stecena oholost navela ih je da zatvore vrata svoga uma poruci koju im je Nebo zelelo uputiti.

Kada bi biljka pokusala da pronadje energiju za zivot u sebi, i zato pocela da svoje listove uvija k sebi, vrlo brzo bi uvenula. Njena jedina nada je da svoje listove drzi stalno otvorene ka Suncu. Tako je i sa nama. Nasa jedina nada je da gledamo u Onoga koji je "Videlo istinito koje obasjava svakoga coveka koji dolazi na svet". (Jovan 1,9)

Ukoliko se, pak, uzdamo u sebe, suocicemo se sa tri neresiva problema: ogranicenim idealima, odsustvom prave zelje za spasenjem i nesposobnoscu da ga ostvarimo.

NE ZNAMO sta je potrebno da uradimo da bismo ostvarili istinsku srecu i ljubav u svom srcu i zivotu, zato sto su nasi ideali ograniceni nasim iskustvom, pa nema mogucnosti da ostvarimo novo i vece iskustvo. Iz iskustva greha prava ljubav nam deluje strano i dosadno. "Telesni covek ne razume sta je od Duha Bozjega; jer mu se cini ludost i ne moze da razume, jer treba duhovno da se razgleda." (1.Korincanima 2,14) Nasi kriterijumi ispravnog su izopaceni zajedno sa nasom prirodom, te smo zato najcesce zadovoljni sobom i svojom pravednoscu. Samo Onaj koji je zaista ljubav moze da nam otkrije karakter prave nesebicne ljubavi i da nas tako ucini svesnim nase velike potrebe.

NE ZELIMO spasenje. Nama je stalo da uklonimo posledice greha (neprijatna osecanja, bolest, stradanje, smrt) zato sto smo pokrenuti sebicnoscu, ali nam nije stalo do stvarnog spasenja, jer, kao sto smo ranije videli, mi nemamo prave ljubavi prema sebi. "Ni jednoga nema pravedna, ni jednoga nema razumna, i ni jednoga koji trazi Boga." (Rim. 3,10-11) U sebi nikada necemo naci pravih motiva da izadjemo iz stanja u kome se nalazimo. Samo Bog svojim Svetim Duhom moze u nama zaceti delo spasenja. I ako na taj poziv odgovorimo, Bog ce odgovoriti na ceznju koju je Sam pokrenuo u nasoj dusi. Upoznajuci velicanstven Bozji karakter u nama ce se javiti zelja da na otkrivenu Bozju ljubav odgovorimo takodje ljubavlju i tu se nalaze jedini zdravi motiv zivljenja.

NE MOZEMO sami da pomognemo sebi. Mi mozemo da svojom voljom uticemo na nase ponasanje i osecanja, ali nemamo moci da promenimo pobude nasih srca: "Moze li Etiopljanin promeniti kozu svoju ili ris sare svoje? Mozete li vi ciniti dobro naucivsi se ciniti zlo?" (Jer. 13,23) Mi nemamo moci da promenimo nasa srca (pobude determinisane genima), niti da se iskupimo za svoje grehe. Ako se uzdamo u sebe, umoricemo se i razocarati, zato sto sami nikada necemo moci da oprostimo svoje grehe (ni sebi, ni drugima). Samo Bog moze da ucini cudo dobrote u nasem srcu i zivotu. On nas poziva k sebi i kaze: "Rasucu kao oblak prestupe tvoje, i grehe tvoje kao maglu; vrati se k meni, jer sam te izbavio." (Isaija 44,22)

NAJVAZNIJE PITANJE

Mnogi polaze od pogresnog zivotnog nacela postavljajuci pitanje:

"Ko sam ja? Odakle sam? Kuda idem? Zasto postojim?"

Medjutim, prvo pitanje koje se coveku nametnulo kada je izasao iz ruke svoga Stvoritelja bilo je upuceno prvom licu koje je tada ugledao. Posto je stvoren Adam nije ugledao sebe u ogledalu i pitao se:

"Ko sam ja? Odakle sam? Kuda idem? Zasto postojim?"

Pogledajmo biblijski izvestaj o osobama koje su postavljale to pitanje:

Pitanje "Ko sam ja?" (2.Mojsijeva 3,11) je postavio Mojsije kada ga je Bog pozvao da izbavi Izrailj iz Egipatskog ropstva. Mojsije se uplasio svog zivotnog zadatka zato sto je posao od pogresnog pitanja. Svojim odgovorom Bog je pokazao da, kada je On tu, pitanje "Ko sam ja?" nije od znacaja:

"A Bog mu rece: Ja cu biti s tobom," (2.Mojsijeva 3,12)

Nije vazno ko smo i kakvi smo mi, vec kakav je nas Gospod. Zasto ogranicavati sebe sobom i svojim slabostima, kada nam na raspolaganju stoje Bozja milost i Njegova snaga?! Bog govori svakom srcu koje oseca svoju slabost:

"Dosta ti je moja blagodat; jer se moja sila u slabosti pokazuje sasvim." (2.Korincanima12,9)

"Tvoja snaga nije u mnostvu, niti moc tvoja u silnicima, nego si ti Bog poniznih, pomocnik si malenih, potpora slabih, utociste napustenih, spasitelj ocajnih." (Jd.9,11)

Kada izgubimo poverenje u sebe, podignimo pogled gore. Kada dozvolimo Bogu da nasa slabost postane Njegova snaga, tada cemo zajedno sa apostolom Pavlom reci:

"Zato sam dobre volje u slabostima, u ruzenju, u nevoljama, u progonjenima, u tugama za Hrista; jer kada sam slab onda sam silan." (2.Korincanima 12,10)

Zato najvaznije pitanje glasi

"Ko si Ti, Gospode?" (Dela 9,5)

To pitanje je postavio buduci apostol Pavle na prekretnici svoga zivota. Strpljivi i milostivi Bog mu je odgovorio:

"Ja sam Onaj kojega ti gonis!" (Dela 9,5)

U odgovoru na najvaznije zivotno pitanje buduci apostol je sa uzasom shvatio sebe, svoju buntovnost i neprijateljstvo svoje prirode prema Bogu. Ali ni to sto je sebe prepoznao kao Bozjeg neprijatelja nije znacilo kraj njegovog zivota, vec upravo njegov novi pocetak.

Poznanje odgovora na pitanje "Ko je Bog?" znaci zivot:

"A ovo je zivot vecni da poznaju Tebe jedinoga istinitoga Boga, i koga si poslao Isusa Hrista." (Jovan 17,3)

Razni ljudi, iduci svojim putevima, pokusavaju da spoznaju i ostvare razlicite bozanske atribute; Njegovu svemoc i Njegovo sveznanje. Za razliku od prvih koji pokusavaju da Boga "izmere" drugi pokusavaju da Boga osete, i zato primenjuju razlicite tehnike i sisteme; meditaciju, slike i kipove. Medjutim, ono poznanje Boga koje je za coveka spasonosno je poznanje Bozjeg karaktera (Njegove prave ljubavi) putem razuma (1.Jovan. 5,20).

Bog se spoznaje razumom, izabira voljom, oseca osecanjima, a zivi srcem (motivom ljubavi). Mnogi pokusavaju da Boga spoznaju osecanjima, da ga izaberu svojim gresnim srcem (sto je nemoguce), a da ga zive voljom (formalizam). Zasto nije moguce Boga spoznati kroz sama osecanja (slike, kipove, meditaciju)? Zato sto nam samo osecanje ne moze otkriti niciji karakter. Mi se mozemo u osobu zaljubiti na osnovu njenog izgleda i zato se posle gorko kajati, jer spoznati osobu na nivou osecanja nije isto sto spoznati i njen karakter (njene pobude).

Sta znaci poznavati Boga?

"Branio je pravo siromaha i jadnika ... Zar ne znaci to Mene poznavati?" (Jeremija 22,16)

Kada se Mojsije molio "pokazi mi put svoj da te poznam" i "pokazi mi slavu svoju" (2.Mojsijeva 33,13.18), u uslisenju molitve Bog nije Mojsija doveo u stanje nirvane, niti ga je zasenio senzacionalnim naucnim saznanjima, vec mu je jednostavno otkrio svoj karakter:

"Jer prolazeci Gospod ispred njega vikase: Gospod, Gospod, Bog milostiv, zalostiv, spor na gnjev i obilan milosrdjem i istinom. Koji cuva milost tisucama, prasta bezakonja i nepravde i grehe, koji ne pravda krivoga, i pohodi grehe otacke na sinovima i na unucima do trecega i cetvrtoga koljena." (2.Mojsijeva 34,6-7)

Umesto da se bave Bozjim karakterom, mnogi se bave sobom i svojim karakterom; sta su i kada dobro ucinili, itd. Oni postavljaju pogresno pitanje: "Ko sam ja?" Od takvog pitanja je posao i apostol Petar, kada se pred Hristovo raspece zakleo svom Ucitelju:

"Da bih znao s tobom i umreti necu te se odreci." (Marko 14,31)

Petar je iskreno mislio da ce ostati veran u casu najveceg iskusenja. Ali, on je svoju sigurnost zasnivao na poverenju u sopstvenu silu, umesto na zavisnosti od Bozje sile. On je posao od pitanja "Ko sam ja i kakva je moja pravednost?", te se zato svog Ucitelja, iste noci, tri puta odrekao.

Sigurnost negresenja, ne treba da trazimo u sebi, u poverenju u karakter svoje ljubavi prema Bogu, vec tu sigurnost treba da zasnivamo na poverenju u Boga, u karakter Njegove ljubavi prema nama, da ce nas On sacuvati da ne gresimo.

Mnogi nemaju neophodno poverenje u Boga zato sto ne hode ponizno pred Njim. Glas njihovih sebicnih zelja, strahova i sumnji, u njihovom umu nadjacava glas Bozji. U molitvi se recima obracaju Bogu a zapravo pitaju sebe, svoje srce i svoja osecanja. Zato Bog ne moze da ih svojim mudrim savetom sacuva od zablude i propasti onih koji hode stazama greha.

Obmana lazne religije tezi da ostvari iskustvo kome otvoreno streme zastupnici meditacije:

"U molitvi osecamo da nemamo nista, a Bog ima sve. ... Osecamo pri molitvi da je Bog visoko gore, dok smo mi duboko dole. Vidimo ponor koji zjapi izmedju Njegovog i naseg bica. Gledamo gore ka Njemu i placemo za Njim, ali ne znamo kada ce i u kojoj meri On ispuniti nase molitve. Osecamo se bespomocni.

U meditaciji, medjutim, ne molimo Boga ni za kakvu pomoc, dar ili bozansku osobinu; mi jednostavno ulazimo u more Njegove stvarnosti." (Sri Cinmoj, "MEDITACIJA" 75)

Zapazimo da kada apostol Pavle opisuje tajnu svojih iskustava sa Bogom, on ne kaze "Snazno sam ga osecao!" vec "Znam kome verovah" (2.Timotiju 1,12). Ako razumno poznajemo Njegov karakter, ma kakvo da je nase trenutno iskustvo ili nasa osecanja, mi znamo da je On dostojan naseg poverenja.

Mozda mi osecamo da je Bog gore, a mi dole; mozda osecamo ponor izmedju Njegovog i naseg lica; mozda ne znamo kada ce i kako On uslisiti nase molitve, ali nam sve to uopste nije vazno, zato sto znamo u Koga verujemo.

"Delo je Njegovo slava i krasota. Delo je te stene savrseno, jer su svi putevi Njegovi pravda; Bog je veran, bez nepravde, pravedan je i istinit." (Psalam 111,3; 5. Mojsijeva 32,4)

Znamo da verujemo u Onoga koji sa svoga prestola sa Neba gore, cuje nas slabasan glas sa zemlje dole. Znamo da verujemo u Onoga koji je veliki ponor koji zjapi izmedju Bozjeg i naseg bica premostio svojim probodenim rukama. Znamo da verujemo u Onoga koji ce nase molitve uslisiti u ono vreme i na onaj nacin kako je to najbolje za nas.

Da bismo stekli poverenje u Boga moramo Ga poznavati. Moramo postaviti pitanje: "Ko si Ti Gospode?" A Onaj kome je "milina sa sinovima ljudskim" (Price 8,31) nas poziva na spasonosan susret:

"Pogledajte u mene, i spascete se svi krajevi zemaljski; jer sam ja Bog, i nema drugoga. Slusajte me koji ste uporna srca, koji ste daleko od pravde. Priblizih pravdu svoju, nije daleko, i spasenje moje nece odocniti." (Isa.45,20-22;46,12-13)

Postavljajuci pitanje Bogu "Ko si Ti?" dobicemo na kraju i odgovor na pitanje "Ko sam ja?":

Starozavetni prorok Zaharija prorice da ce Spasitelj za vecna vremena zadrzati oziljke od rana na rukama, i kada spaseni budu dolazili i pitali svog Izbavitelja: "Kakve su ti to rane na rukama?" (Zaharije 13,6) cuce divnu pricu o Bozjoj ljubavi prema coveku, o samopozrtvovanoj ljubavi koju je Bog pokazao prema tebi i prema meni, i tada ce cuti odgovor:

"Dobih ih u kuci prijatelja svojega!" (Zaharije 13,6)

Pogledajmo u Spasitelja, u Njegove probodene ruke i dobicemo odgovor na pitanje: "Ko smo mi?":

"Pevajte nebesa i veseli se zemljo, jer Gospod utesi svoj narod i na nevoljnike svoje smilova se. Ali Sion rece: Ostavi me Gospod i zaboravi me Gospod! Moze li zena zaboraviti porod svoj da se ne smiluje na cedo utrobe svoje? A da bi ga i zaboravila, ja necu zaboraviti tebe.

Gle, na dlanovima sam te izrezao. Zidovi su tvoji jednako predamnom." (Isaija 49,13-16)

"Jer Bog bese u Hristu i svet pomiri sa sobom ne primivsi im greha njihovih i metnuvsi u nas rec pomirenja." (2.Kor. 5,19)

"Ali je On za nase grehe ranjen, za nase je bezakonje slomljen; kazna koja mir nam daje na Njega pade i ranom Njegovom mi se iscelismo." (Isaija 53,5)

"A za tebe i krv zaveta tvoga izvadicu roblje tvoje iz jame u kojoj nema vode. Vratice se u grad suznji puni nade... Spasice ih Gospod Bog njihov u taj dan kao stado svojega naroda, jer su oni drago kamenje na vencu koje ce u zemlji zasjati. Ah, srece njihove i lepote!" (Zahar. 9,11-17)

Da li zaista znamo odgovor na pitanje "Ko je Gospod?"

To je nase sudbonosno pitanje!