Zaista duh Gospodnji ispunjava svemir,
i on, koji drzi sve, zna i sve sto se govori. Zato ne ostaje sakriven ko nepravedno govori niti ce ga mimoici osvetnicka pravda.

Cuvajte se ispraznog gundjanja i cuvajte jezik od opakih reci, jer i najtajnija rec nije bez ucinka, a lazljiva usta ubijaju dusu.

Ne trcite za smrcu stranputicama zivota svojeg i ne navlacite na sebe propast delima ruku svojih.

Jer Bog nije stvorio smrt niti se raduje propasti zivih. Vec je sve stvorio da sve
opstane, i spasonosni su stvorovi sveta,
i u njima nema smrtonosnog otrova.
I Podzemlje ne vlada zemljom,
jer pravednost je besmrtna.

Ali bezboznici dozivaju smrt i rukama i recju i za njom ginu smatrajuci je prijateljem i s njome ugovor sklapaju, dostojni da joj pripadaju. Jer oni pogresno misle i ovako mudruju:

"Kratkovek je i tuzan zivot nas i nema leka kad coveku dodje kraj i jos nije poznat ko bi se iz Podzemlja izbavio. Mi smo deca pukog slucaja i kasnije cemo biti kao da nikad nismo ni bili, jer samo je dim ono cime disu nase nozdrve, a misao je tek iskra od kucaja nasega srca. Kad ona utrne, pretvorice se telo u pepeo, a duh ce se rasplinuti kao lagan vazduh.

Ime ce nam se s vremenom zaboraviti i niko se nece secati dela nasih; i zivot ce nam proci kao pramenje oblaka i nestace ga kao magle koju gone zraci suncani i pritiskuje zega njihova. Jer zivot nas kao sena odmice, iz nase smrti nema povratka, zapecaceno je i niko se ne vraca.

Zato hodite ovamo! Uzivajmo dobra sadasnja, koristimo se stvorenjima sa zarom mladosti. Nauzivajmo se odabranih vina i mirisa i neka nas ne mimoidje ni jedan cvet prolecni, okruzimo se ruzama pre no sto uvenu.

Neka svaki od nas sudeluje u pijanci nasoj, ostavimo svuda znake naseg veselja: to je nas deo i to je nase nasledje.

Potlacimo ubogog pravednika, ne stedimo udovice, ne postujmo starca ni sedina od mnogih godina. Nek nasa snaga bude zakon pravde, jer ono sto je slabo nije ni za sto.

Postavimo zasedu pravedniku jer nam smeta i protivi se nasem ponasanju, prebacuje nam prestupe protiv Zakona i napominje kako izdadosmo nauku svoju.

On se hvali spoznajom o Bogu i naziva se sinom Gospodnjim. On je ukor utelovljeni nasim mislima, sama njegova pojava tisti nasu dusu. Zivot njegov nije kao u ostalih i njegovo je ponasanje nastrano.

Smatra nas patvorinom i uklanja se od putova nasih kao od necistote. On svrsetak pravednika proglasava srecnim i hvali se da mu je Bog otac.

Pogledajmo jesu li istinite reci njegove, istrazimo kakav ce biti njegov svrsetak. Jer ako je pravednik Bozji sin, On ce se za nj zauzeti i izbavice ga iz ruku neprijateljskih.

Zato ga iskusajmo porugom i mukom da istrazimo blagost njegovu i da prosudimo strpljivost njegovu. Osudimo ga na smrt sramotnu, jer ce mu, kako veli, doci izbavljenje.

Tako oni misle, ali se varaju, jer ih zloca njihova zaslepljuje. Oni ne znaju tajne Bozje, ne ocekuju nagradu za svetost, ne veruju u naknadu cistim dusama.

Jer je Bog stvorio coveka za neraspadljivost i ucinio ga na sliku svoje besmrtnosti.

A djavolovom je zaviscu dosla smrt u svet i nju ce iskusiti oni koji njemu pripadaju.

A duse su pravednika u ruci Bozjoj i njih se ne dotice muka nikakva. Ocima se bezboznickim cini da oni umiru i njihov odlazak s ovog sveta kao nesreca; i to sto nas napustaju kao propast, ali oni su u miru.

Ako su, u ocima ljudskim, bili kaznjeni, nada im je puna besmrtnosti. Za malo muke zadobili su dobra velika jer Bog ih je stavio na kusnju i nasao da su ga dostojni.

Iskusao ih je kao zlato u taljiku i primio ih kao zrtvu paljenicu.

Zato ce se u vreme dolaska njegova zasjati te ce svetlucati kao iskre u strnjici.

Sudice ljudima i vladati narodima i Gospod ce carovati nad njima zauvek.

Koji se u njega uzdaju spoznace istinu, i koji su verni bice u ljubavi s njim, jer izabranici njegovi sticu milost i milosrdje.

A bezboznici ce zbog svojih misli biti primereno kaznjeni jer su prezreli pravednike i otpali od Gospoda.

Tesko onima koji preziru mudrost i stegu! Isprazna je nada njihova, napori uzaludni i poslovi bez dobitka. Zene su im bezumne, deca opaka i proklet njihov rod!

Blago nerotkinji, ali bez ljage, kojoj loznica ne poznaje greha; plodnost ce se njezina pokazati na istrazi dusa.

Blago i uskopljeniku koji ne pocini zlocina niti smislja zla protiv Gospoda; jer ce za vernost dobiti milost izabranu i nasledje najljupkije u Domu Gospodnjem.

Jer plemenit trud donosi plod pun slave i neraspadljiv je koren razboritosti. A deca preljubnicka nece doci do savrsenstva i rod nezakonite loznice propada. Pa ako i zive dugo, nisu ni za sto i na koncu im je starost necasna. Umru li opet rano, nade nemaju niti utehe na sudnji dan: jer okrutna je kob gresna roda.

Bolje i ne imati dece a posedovati krepost, jer je spomen njezin besmrtan, i Bog i ljudi je cene. Kad je prisutna, oponasaju je, kad je odsutna, prizeljkuju je; okrunjena vecno slavlje slavi, jer je pobedila u borbama bez ljage.

A mnogobrojno potomstvo bezboznika nije ni za sto; izdanci se necisti duboko ne korene i nemaju cvrsta temelja. Jer ako se nacas i razgranaju, slabo ukorenjeni, na vetru se zaljuljaju, iscupa ih sila vihora, i grane sto tek su izbile polomi i plod im je beskoristan, nezreo za jelo i nije ni za sto. Jer deca rodjena iz nezakonita spavanja svedoce na sudu o zlu roditelja.

A pravednik, ako i umre privremeno, naci ce mir. Jer duzina dana ne cini starost casnom niti se ona meri brojem godina. Vec razboritost - to su sedine ljudske, i krepostan zivot - zrela starost. I jer je ugadjao Bogu, On ga je zavoleo, i jer je ziveo medju gresnicima, On ga je uzeo k sebi.

Uzdignut je da zloca ne bi izopacila njegov razum ili da mu idol ne zavede dusu. Jer bljestavilo opacine zasenjuje dobro i vihor pozude izopacuje dobru dusu.

Stekavsi savrsenstvo u malo vremena, dugo je ziveo; i jer mu je dusa bila draga Gospodu, On ga je hitro izbavio od zloce oko njega. Svetina sve to vidi, ali ne shvata; njima i ne pada na um da milost i milosrdje pripadaju izabranicima Gospodnjim i zastita njegovim svetima.

A pravednik koji umire osudjuje zive bezboznike i privremeno okoncana mladost produzenu starost opakih. Svetina vidi kraj mudracev, ali ne shvata sto je Gospod s njim naumio ili zasto ga je uzeo u zastitu. Oni gledaju i preziru, ali ce se i njima Gospod podsmevati.

Ubrzo ce oni biti trupla prezrena i ruglo medju mrtvima doveka, jer ce ih Gospod strmoglaviti bez glasa, otrgnuce ih od temelja njihova, sasvim ih opustositi; na mukama ce oni biti i spomen ce im propasti.

Puni straha doci ce na obracun greha, i bezakonja njihova u lice ce ih optuzivati.

A pravednik ce se vedro suceliti s onima koji ga tlacise i koji prezirahu patnje njegove.

Kad ga ugledaju, uzdrhtace od silnog straha, zapanjeni njegovim iznenadnim spasenjem.

Govorice medju sobom, puni kajanja, i uzdisuci u teskobi svoje duse:

To je onaj kome smo se nekad podsmevali i koji nam je bio za porugu. Mi, budale, smatrasmo njegov zivot ludoscu i svrsetak njegov necasnim.

Kako li se ubrojio medju sinove Bozje i dobio udeo svoj medju svecima? Mi, zaista, zalutasmo s puta istine i svetlost pravde nije nam svetlela niti nam je sunce ogranulo.

Bazali smo stazama propasti i prohodili bespuca pustinje, ali puta Gospodnjega nismo spoznali.

Sta nam je koristila oholost? Sta nam je vredelo bogatstvo i hvalisanje?

Sve je proslo kao sena i kao kratkotrajan glas.

I kao ladja koja sece uzburkano more i traga joj nema kuda prodje niti brazde u valovima; ili kao ptica sto proleti i ne ostavi traga prolazu svojem: siba lagani vazduh udarcima svojih pera i raseca ga uza snazan fijuk i prodire zamasima svojih krila, a posle nema vise nikakvog traga njezinu letu; ili kao strela odapeta na svoj cilj: probijeni se vazduh odmah sklapa i ne raspoznaje se staza njezina - tako i mi: jedva sto smo na svet dosli, a vec nestadosmo, ni traga kreposti pokazati ne mogosmo: u zloci se svojoj sasvim istrosismo.

I zaista, nada je bezboznikova kao pleva sto je vetar raznosi i kao sitna pena sto je vihor razgoni; ona nestaje kao dim na vetru i prolazi kao spomen na jednodnevnog gosta.

A pravednici zive doveka, i u Gospodu je nagrada njihova i briga za njih u Svevisnjeg. Zato ce iz ruku Gospodnjih primiti carsku krunu slave i venac lepote; svojom ce ih desnicom Gospod zakriliti i svojom ih misicom zastititi.

Latice se svog zara ljubomornog kao oruzja i naoruzace sve stvorenje da kazni svoje neprijatelje; kao oklop obuci ce pravednost, a kao slem stavit ce sud bez lazi; uzece nepobedivu svetost kao stit, a kao mac naostrice zestok gnev i sav ce svemir poci s njim u boj protiv bezumnika.

Tad ce poleteti dobro naperene strele: munje iz oblaka padace na cilj kao iz nategnuta luka; iz bojne sprave izletace zrna grada srdzbom nabijena.

Na njih ce voda morska besneti, i reke ce ih potapati bez milosti. Dah Svemoci navalice na njih, savijace ih poput vihora. I tako ce svu zemlju opustositi bezakonje i opacina ce prevrnuti prestole vladalacke.