"Bog je uvek opominjao ljude o sudovima koji ce doci. Oni koji su verovali Njegovoj vesti za svoje vreme i koji su svoju veru izrazili poslusavsi Njegove zapovesti, izbegli su osude koje su stigle neposlusne i neverne.

Rec je dosla Noju: 'Udji u kovceg ti i sav dom tvoj; jer te nadjoh pravedna pred sobom!' Noje je poslusao i bio je spasen. Vest je dosla Lotu: 'Ustajte, idite iz mesta ovoga, jer ce sada zatrti Gospod grad ovaj!' (1.Mojsijeva 7,1;19,14) Lot se stavio pod zastitu nebeskih vesnika i bio spasen. Tako su i Hristovi ucenici dobili opomenu o razorenju Jerusalima. Oni koji su pazili na znak o nastupanju unistenja, sklonili su se iz grada, izbegli su unistenje. Tako je i sada nama data opomena o Hristovom Drugom dolasku i o unistenju koje ce doci na svet. Oni koji poslusaju upozorenje, bice spaseni." (DA 545, 1898)

"Oluja se priblizava. Mi se moramo pripremiti za njen bes kajuci se pred Bogom i pokazujuci veru u naseg Gospoda Isusa Hrista. Gospod ce ustati da strahovito potrese zemlju. Videcemo nevolje na sve strane. Hiljade brodova zavrsice u dubinama mora. Mornarice ce biti potapane i milione ljudskih zrtava zrtvovani. Pozari ce izbijati neocekivano i nikakvi ljudski napori nece moci da ih ugase. Palate na zemlji nestajace u ogromnoj stihiji. Zeleznicke katastrofe ce se desavati sve cesce. Na velikim saobracajnicama dolazice do iznenadnih meteza, sudara i smrti. Kraj je blizu, vreme milosti istice. O, trazimo Gospoda dok se moze naci, prizivajmo ga dok je blizu!" (MYP 89-90, 1890)

"Pozari, poplave, zemljotresi, bes sila velikog bezdana, katastrofe i na moru i na kopnu, upucuju nam opomenu da se Bozji duh nece doveka prepirati s ljudima." (3MR 315, 1897)

"Strasni udari pogodice zemlju tako da ce se gospodske palate, podignute uz velike izdatke, sigurno pretvoriti u gomile rusevina." (3MR 312 1897)

"Videla sam gradjevine u kojima su postavljeni najskuplji protivpozarni uredjaji, da bi se osigurale od unistenja. Ali, kao sto su nekada Sodom i Gomor nestali u plamenu Bozje osvete, tako ce se i te ponosne zgrade pretvoriti u pepeo... Ti laskavi spomenici podignuti u cast covekove velicine, bice oboreni u prah cak i pre nego sto poslednje veliko unistenje bude zadesilo svet." (3SM 418 1901)

"Uragani, oluje, pozari i poplave, nesrece na moru i kopnu, slede brzo jedni za drugim." (6T 408 1900)

"Svet u svim njegovim perverzijama ce zadesiti ljudska pogibao u poplavama, nepogodama, pozarima, zemljotresima, gladi, ratovima i krvoprolicu. Bog je spor na gnev i velik u moci, ali ipak nece opravdati nepokajane. O, kada bi ljudi razumeli da Bog nece doveka trpeti izopacenost sveta, ali da jos uvek daje nadu za oprostenje cak i onima koji to najmanje zasluzuju. Ali Njegova dugotrpeljivost nece uvek trajati. Ko je spreman na iznenadnu promenu koja ce se desiti u Bozjem postupanju sa gresnim ljudima? Ko ce biti spreman da izbegne kaznu koja ce sigurno pasti na bezakonike?" (SPTED 133 1895)

"Zasto se to sve desava? Zasto takav duh bezakonja prozima drustvo a mesavina cudnih doktrina crkve? Nije li zato sto velika masa hriscana ne shvata tezinu greha krsenja Bozjeg zakona? Cak i svestenici sa propovedaonice obezvredjuju taj zakon. Rezultat je opste snizavanje zahteva pravednosti, krajnja teznja ka bezakonju, kriminalu svake vrste. Ne treba ni da se cudimo. Kada se ljudi ne pokoravaju Bozjem zakonu, kako mozemo ocekivati od njih da postuju ljudske zakone?" (SW 1909-03-01)

"Videla sam ogromnu plamenu loptu kako pada medju prekrasne palate i kako izaziva njihovo trenutno unistenje. Cula sam nekoga kako govori 'Znali smo da ce se Bozji sudovi izlivati na zemlju, ali nismo znali da ce doci tako skoro!' Drugi su ocajnickim glasom uzvikivali: 'Zar ste znali! Zasto nam onda niste kazali? Mi nismo znali!'" (9T 28, 1909)

"Velike vatrene lopte padale su na kuce. Vatrene strele iz lopti letele su u svim pravcima. Bilo je nemoguce zaustaviti pozare koji su izbijali. Citava naselja su bila unistena. Ljude je obuzimao neopisiv strah." (Letter 278, 1906)

"Ta zla ce razgneviti bezboznike i podici ih protiv pravednika; pomislice da smo mi krivi sto su Bozji sudovi izliveni na njih, i da ce zla prestati ako zemlju ociste od nas. Bice izdata naredba da se sveti pobiju, sto ce ove navesti da placu dan i noc moleci se za izbavljenje." (Ew 36-37, 1882)

"Doci ce vreme da ce prema nama, zato sto cemo braniti biblijsku istinu, postupati kao prema izdajnicima." (6T 394, 1900)

"Svaki put kada dodje do progonstva, svedoci se opredeljuju, ili za Hrista, ili protiv Njega. Oni koji pokazuju saucesce prema nepravedno osudjenima, koji ne ustaju ogorceno protiv njih, pokazuju time da su povezani sa Hristom." (ST 20. februar 1901)

"Svet ljubi greh, a mrzi pravdu i to je bio uzrok neprijateljstva prema Isusu. Svi koji odbijaju Njegovu beskrajnu ljubav dolaze do zakljucka da je hriscanstvo cinilac koji remeti njihov mir. Hristova svetlost razgoni tamu koja prikriva njihove grehe i neophodnost reforme postaje ocigledna. Dok oni koji se potcine uticaju Svetoga Duha pocinju da ratuju sami sa sobom, dotle oni koji se drze greha ustaju protiv istine i njenih predstavnika." (DA 1898)

"Uskoro ce Bozji narod biti okusan zestokim nevoljama, i veliki deo onih koji sada izgledaju kao istinski pravi hriscani, pokazace se kao bezvredan metal.

Kada Hristova religija bude progonjena, kada Njegov zakon bude najprezreniji, tada nasa revnost treba da bude najvatrenija, i nasa habrost i nasa cvrstina najpostojaniji. Stati u odbranu istine i pravednosti kada nas vecina bude odbacila, voditi bitke Gospodnje kada bude bilo malo boraca - to ce biti nasa proba. U to vreme mi treba da prikupljamo svoju toplotu iz hladnoce drugih, svoju hrabrost iz njihovog kukavicluka, a svoju vernost iz njihovih izdajstava." (5T 136, 1882)

"Beskrajna je Bozja ljubav prema svojoj Njegovoj crkvi. On se bez prestanka stara o svome nasledstvu. On ne dozvoljava da bilo kakva nevolja zadesi Njegovu Crkvu, osim one koja je neophodna za njeno ociscenje za njeno sadasnje i vecno dobro. On ce ocistiti svoju crkvu isto onako kao sto je ocistio svoj hram u pocetku i pri kraju svoje sluzbe na zemlju. Sve sto dozvoljava da dodje na Njegovu Crkvu u obliku proba i kusanja, doci ce samo zato da bi Njegov narod stekao dublju poboznost i vise snage i da bi pobede krsta objavio u svim delovima sveta." (9T 228, 1909)

"Zlim andjelima nije tesko da se predstave i kao umrli sveci i kao umrli gresnici, i da to ucine vidljivim za ljudske oci. Te manifestacije ce biti sve cesce; kako se priblizavamo kraju vremena, zbivace se pojave koje ce ljude sve vise iznenadjivati." (Review and Herald, 1.4.1875)

"Onaj koji je imao mogucnost da se pojavi u pustinji iskusenja pred Hristom, ogrnut svetloscu nebeskog heruvima, pojavljuje se i ljudima u privlacnom obliku andjela svetlosti.

On apeluje na razum iznosenjem uzvisenih misli; on odusevljava mastu velicanstvenim prizorima; on osvaja osecanja svojim kitnjastim opisivanjem ljubavi i dobrote. On daje masti uzvisen polet, navodeci ljude da imaju tako visoko misljenje o sebi i svojoj mudrosti, da u svojim srcima preziru Vecnoga." (GC 553 1888)

"Bozja rec kaze da ce sotona ciniti cuda. On ce ciniti da se ljudi razboljevaju, a onda ce ih iznenada osloboditi svoje sotonske sile. Tako ce se smatrati da su izleceni." (2SM 53, 1903.g.)

"I sam sotona se upravlja modernim tokom stvari. On ce se pojavljivati kao andjeo svetlosti. Kroz delovanje spiritizma mnoga ce bolesna tela biti izlecena i mnoga nepobitna cuda ucinjena. I posto ce zli duhovi izraziti veru u Bibliju i pokazati postovanje prema institucijama crkve, njihovo ce delo biti prihvaceno kao manifestacija bozanske sile. ... Cak i u svome sadasnjem obliku spiritizam je daleko od toga da bi bio manje opasan nego ranije; on je u stvari jos opasniji, jer je lukaviji u prevarama. Dok je ranije poricao Hrista i Bibliju, sada priznaje i jedno i drugo. Ali Biblija se tumaci na takav nacin koji odgovara nepreporodjenom srcu, a njene svecane i vazne istine smatraju se nevaznim." (Velika borba" 452, 1888.g.)

"Bozji narod nece vise traziti svoju sigurnost u cudima, jer ce sotona moci da oponasa cuda koja ce desavati." (T 16, 1909)

"On (sotona) ceo svet okuplja u svoje redove, i usprotivice mu se jedino retki pojedinci koji su ostali verni Bozjim zapovestima." (3SM 389 1889)

"Po lukavim sotoninim planovima, pojavice se prilike mrtvih i mnogi ce se povezati s onim koji voli i cini laz. ... Cudesno delo ce biti obavljeno. Propovednici, pravnici, doktori, koji su dozvolili da te lazi zavladaju njihovim umom i rasudjivanjem, i sami ce postati varalice, ujedinivsi se s prevarenima. Duhovno pijanstvo potpuno ce ih obuzeti." (UL 317, 1905)

"Mnogi ce se uhvatiti u zamku verujuci da je spiritizam samo jedna ljudska obmana. Kada se budu suocavali sa pojavama koje ce morati da smatraju natprirodnima, bice prevareni i prinudjeni da ih prihvate kao veliku Bozju silu.

Ovi ljudi ne mare za svedocanstvo Svetog pisma o cudesima koja cine sotona i njegovi andjeli." (GC 1888)

"Videla sam da ce se uskoro smatrati hulom ako neko podigne glas protiv tog kucanja (spiritizma), da ce se ono sve vise i vise siriti, da ce se sotonina moc povecati i da ce neki od njegovih odanih sledbenika imati silu da cine cuda - pa ce cak i oganj silaziti s neba na ocigled ljudi. Pokazano mi je da ce ovi moderni vracari cak i sva cuda Gospoda naseg Isusa Hrista pripisivati zanosu slicnom tom tajanstvenom kucanju i hipnozi, te ce mnogi poverovati da je Sin Bozji, dok je bio na zemlji, cinio cuda tom istom silom. Ukazano mi je na Mojsijevo vreme: videla sam znake i cuda koja je Gospod preko njega ucinio pred faraonom, i da su misirski vracari umnogome uspeli da ih - imitiraju; tako ce upravo pred konacno oslobodjenje svetih, kad Bog bude silno radio za svoj narod, i ovi modernim vracarima biti dozvoljeno da imitiraju delo Bozje. ... Nas duh se mora osloniti na Boga, mi ne treba da strahujemo kao ovaj svet, bojeci se onoga cega se oni boje, i postujuci ono sto oni postuju, vec da smelo i hrabro stojimo u istini." (Rani spisi, 59 1882)

"Razlika izmedju onih koji kazu da su hriscani i nevernika jedva se moze sada primetiti. Pripadnici crkava vole ono sto svet voli i spremni su da se s njime sjedine; a sotona je odlucio da ih poveze u jedno telo, i tako ojaca svoju stvar okupljajuci ih sve u redove spiritista. Katolici, protestanti, i svetovni ljudi prihvatice oblik poboznosti bez njene sile, i u ovom sjedinjenju ce videti veliki pokret za obracenje sveta i supostavljanje dugoocekivanog hiljadugodisnjeg carstva.

Pomocu spiritizma sotona se pojavljuje kao dobrotvor ljudskog roda; on leci bolesti ljudi i predstvlja se kao onaj koji donosi novu i uzviseniju religiju, a u isto vreme radi kao rusilac. Njegova iskusenja vode mnoge u propast. Neumerenost otupljuje razum; ovome slede culna zadovoljenja, svadje i krvoprolica. Sotona uziva u ratu, jer rat pobudjuje najgore strasti duse, i onda baca u vecnu propast svoje zrtve utonule u porok i krv. Njegov je cilj da narode razdrazi da ratuju jedan protiv drugoga, jer ovako moze da odvrati misli ljudi od pripreme da opstanu u dan Bozjeg pohodjenja. Sotona takodje radi preko prirodnih sila da prikupi nespremne duse za svoju zetvu. On je naucio tajne laboratorija prirode i upotrebljava svu svoju moc da njima zavlada koliko mu to Bog dopusta.

Ali hriscanski svet je pokazao preziranje prema Bozjem zakonu, i Gospod ce uciniti ono sto je rekao da ce uciniti. On ce zemlji uskratiti svoje blagoslove i povuci svoju zastitu od onih koji ustaju protiv njegovog zakona, uce tako druge i primoravaju ih da to isto ucine. Sotona ima vlast nad svima koje Bog narocito ne stiti. On ce nekima pomoci i usreciti ih da bi uspesnije izveo svoje namere, dok ce na druge navuci nevolje i navesti ih da veruju da je Bog onaj koji ih muci. Dok se sotona predstavlja ljudima kao veliki lekar, koji moze da izleci sve njihove bolesti i nesrece, i citave gradove pretvoriti u rusevine i pustos. Cak i sada je on na delu. U nesrecama i katastrofama na vodi i kopnu, u velikim pozarima, u strasnim olujama i padanju grada, u burama, poplavama, ciklonima, visokim plimama i zemljotresima, na svakom mestu i u hiljadu oblika vrsi sotona svoju moc. On unistava dozrelu zetvu, i tada dolaze glad i nevolja. Ispunjava vazduh smrtnim zarazama, i hiljade njih umiru od epidemije.

Ove nesrece ce biti sve cesce i sve kobnije. Propast ce naici kako na ljude tako i na zivotinje. 'Tuzice zemlja i opasti, iznemoci ce glavari; Jer se zemlja oskvrni pod stanovnicima svojim, jer prestupise zakone, izmenise uredbe, raskidose zavet vecni.' Isaija 24, 4. 5. I tada ce veliki varalica uveriti ljude da su oni koji sluze Bogu uzrok ovih zala. Oni koji su izazvali negodovanje neba svalice sav teret na one cija je poslusnost prema Bozjim zapovestima stalni prekor prestupnicima." (Velika borba 476-7, 1888)

"Recite im da ce uskoro doci vreme kada vise nece biti bezbedna upotreba jaja, mleka, pavlake, ili maslaca, zato sto ce se bolesti medju zivotinjama povecavati u srazmeri sa povecanjem zla medju ljudima. Blizu je vreme kada ce zbog greha palog ljudskog roda, celo zivotinjsko carstvo uzdisati pod teretom bolesti koje ce zadesiti nasu zemlju." (7T 135 1902)

"Pre nego sto dodje do velikog probudjenja u celom svetu, svet mora biti upoznat i pokrenut snaznim zdravstvenim misionskiom radom ... Narocito ce se to odnositi na borbu protiv pusenja. Pre nego sekira bude udarila u koren drveta, mora doci do prave pobune protiv pusenja." (3T569 1875.god.)

"Svakovrsna preterivanja doci ce do izrazaja. Bice vikanja, udaranja u bubnjeve, bice muzike i plesa. Osecanja razumnih ljudi bice toliko poremecena da oni nece biti u stanju da donose pravilne odluke.

Luda buka potresa cula i izopacuje ono sto bi moglo biti na blagoslov kada bi se pravilno upotrebilo. ...

Sotona ce uciniti da muzika postane zamka, zbog nacina na koji se izvodi." (2SM 36.38 1900)

"Radnicki sindikati ce biti medju silama koje ce na zemlju doneti vreme nevolje kakve nije bilo od kako je sveta... Nekolicina ljudi ce se udruziti da prigrabi sva sredstva koja se mogu steci na odredjenim podrucjima poslovanja. Organizovace se radnicki sindikati i oni koji odbijaju da im se pridruze bice obelezeni ... Upravo zbog tih sindikata i saveza uskoro ce postati vrlo tesko da nase ustanove nastave svoje delo u velikim gradovima." (2SM 142 1903)

"Ako prevara u jednom obliku bude otkrivena, onda je sotona oblaci u drugo ruho, i mnostvo je prima isto tako pohlepno kao i ranije. Kad je narod razumeo da je rimsko ucenje prevara, te sotona vise nije mogao tim sredstvom navesti ljude da krse Bozji zakon, tada ih je podsticao da svaku veru smatraju prevarom a Bibliju bajkom; posto su odbacili bozanski zakon, odali su se neobuzdanom razvratu.

Bezboznici, nevernici i otpadnici od vere protivili su se Bozjem zakonu i odbacivali su ga, ali posledice njihovog uticaja dokazale su da napredak covecanstva zavisi od poslusnosti Bozjim naredbama. Oni koji ne zele da nauce ovu istinu iz Bozje knjige, pozvani su da je nauce iz istorije.

Kad se sotona sluzio rimskom crkvom da odvrati ljude od puta poslusnosti, njegova je ruka bila tako vesto sakrivena i njegov rad tako maskiran da izopacavanje i beda koju je on prouzrokovao nisu smatrani plodom prestupa. Ali radom Svetog Duha njegova moc je bila tako ogranicena da njegove namere nisu mogle da sazru i donesu svoj potpuni plod. Narod nije mogao povezati posledice sa uzrokom, te nije mogao otrkriti sta ga je dovelo u to zalosno stanje.

U toku revolucije narodna skupstina je otvoreno odbacila Bozji zakon. A pod vladom terora, koja je zatim nastupila, svako je mogao da vidi pravu vezu izmedju uzroka i posledica. Ali prestupanje pravednog i svetog zakona nuzno povlaci za sobom stradanje i propast. Iako kazna ne dolazi odmah nakon prestupa, ipak je sigurno da ona nece izostati. Vekovi otpada i zlocina skupljali su gnev za dan plate, a kada se napunila mera njihovog bezakonja, preziratelji Boga kasno su doznali kako je strasno kada se iscrpe Bozje strpljenje. Duh Bozji koji obuzdava okrutnu sotonsku silu, u velikoj meri se povukao, i sada je onaj koji uziva u stradanjima ljudi mogao po volji da radi.

Oni koji su izabrali stazu pobune, uskoro su znjeli njene plodove a zemlja se napunila zlocinima odvise strasnim da bi ih pero moglo opisati. Iz opustelih pokrajina i porusenih gradova cuo se strasan krik - krik ocajanja." (Velika borba 237, 1888)

"Bozja rec je izgubila svaki uticaj zbog laznih pastira... Njihovo delo ce se uskoro obrusiti na njih. I tada ce se videti prizori opisani u 18. poglavlju Otkrivenja, koji prikazuju izlivanje Bozjih sudova na tajanstveni Vavilon." (MS 60, 1900)

"Vernici crkve, koji su ugledali svetlost i bili osvedoceni, ali su se za spasenje svoje duse oslonili na svoje duhovne pastire, shvatice u Dan Gospodnji, da ni jedan drugi covek ne moze da plati otkupninu za njihove prestupe. Odjeknuce uzasnuta vika: 'Izgubljen sam, zauvek izgubljen!' Ljudi ce pozeleti da na komade rastrgnu svoje duhovne pastire koji su im propovedali lazi i osudjivali istinu." (4BS 1157, 1900)

"Svi ce zajednicki da obasipaju svoje svestenike klevetama. Neverni svestenici su im proricali mile stvari; navodili su ih da odbace Bozji zakon i da progone one koji su hteli da ga postuju. Sada, u ocajanju, ovi ucitelji pred celim svetom priznaju svoje prevare. Gnev obuzima mnostvo koje uzvikuje: "Mi smo izgubljeni, a vi ste prouzrokovali nasu propast!" Ljudi se okrecu protiv svojih laznih pastira. Upravo oni koji su ih nekada najvise uzdizali, sada ih najstrasnije proklinju. Iste ruke koje su ih nekada ovencavale, sada se pruzaju da ih rastrgnu. Macevi, koji su bili pripravljeni da pobiju Bozji narod, sada se podizu da uniste njegove neprijatelje." (GC 655.656 1911)

"Covek sam po sebi nije u stanju da spozna svoje zablude. "Srce je prevarno vise svega i opako; ko ce ga poznati." (Jeremija 17,9) Ustima se moze priznavati siromastvo duha, a da srce to ipak ne prizna. Dok govorimo Bogu o svom duhovnom siromastvu, srce moze da gori uobrazenoscu da je zbog svoje poniznosti i uzvisene pravednosti dostojnije od drugih. Medjutim, pravu predstavu o svom stanju mozemo steci samo na jedan nacin; ako stalno gledamo u Hrista. Tako visoko misljenje o svojoj pravednosti ljudi imaju samo zato sto ne poznaju Hrista. Dok razmisljamo o Njegovoj cistoti i uzvisenosti tada tek u pravoj svetlosti vidimo svoje slabosti, nedostatke i svoje siromastvo. Postajemo svesni da smo izgubljeni i beznadni, odeveni u odecu samopravednosti, kao i svi ostali gresnici. Uvidjamo da se sopstvenom dobrotom i poboznoscu nikad ne bismo spasli, vec samo neizmernom Bozjom miloscu." (HOP 159 1900)

"Ako bolujete od tvrdoglavosti srca, i usled oholosti i uverenja u vlastitu pravednost ne priznajete svoje pogreske, bicete ostavljeni sotoni da vas kusa... Mnostvo zamki koje su svojstvene poslednjim danima okruzice vas i vi cete promeniti vodju a da ni sami toga necete biti svesni." (EGV u RaH, 16.12.1890)

"Antihrist ce vrsiti svoja cudesna dela pred nasim ocima. On ce tako vesto imitirati istinito, da ce biti nemoguce razlikovati jedno od drugoga, osim pomocu Svetoga Pisma." (GC 593, 1888)

"Skupoceni zakonik stavljen je u kovceg zaveta i danas, je jos uvek u njemu, sakriven od ljudi na sigurnom mestu. Ali u vreme kad Bog bude odredio, on ce izneti ove kamene ploce da budu svedocanstvo celome svetu protiv gazenja njegovih zapovesti i protiv idolopoklonicke sluzbe laznoj suboti... tada ce kamene ploce koje je Bog do toga dana drzao sakrivene, biti pokazane svetu kao merilo pravde." (BC1 1109, 1909)

"Protestanti Sjedinjenih drzava, bice prvi koji ce preko ponora pruziti svoju ruku i prihvatiti ruku spiritizma; oni ce pruziti ruku preko bezdana, da bi se rukovali s rimskom silom.

Pod uticajem tog trostrukog saveza, ova zemlja ce poci stopama Rima i gaziti slobodu savesti." (GC 588, 1911)

"On ce Bozji zakon uciniti nistavnim. U nasoj zemlji (SAD) koja se hvali slobodom, doci ce kraj verskoj slobodi." (Letter 1,1875)

"Prorocki lanac u kome se nalaze svi simboli pocinje u Otkrivenju u 12. glavi, sa azdahom, koja je htela da ubije Hrista posle njegovog rodjenja. Sotona je azdaha (Otkrivenje 12. 9.), jer je on Iroda nagonio da ubije Spasitelja. Njegovo glavno orudje, kojim je u prvim vekovima hriscanskog doba ratovao protiv Hrista i njegovog naroda, bilo je Rimsko carstvo sa svojom pretezno mnogobozackom religijom. I dok azdaha u prvom redu predstavlja sotonu, ona je u sirem smislu i simbol mnogobozackog Rima.

U 13. glavi (stihovi 1-10) opisana je druga zver, koja 'bese kao ris', kojoj azdaha dade 'silu svoju, i presto svoj, i vlast veliku'. Ovaj simbol, kako je to verovala vecina protestanata, predstavlja papstvo, koje je nasledilo silu, presto i moc starog Rimskog carstva. O zveri slicnoj risu kaze se: 'I dana joj bise usta koja govore velike stvari i huljenja; I otvori usta svoja za huljenje na Boga, da huli na ime njegovo, i na kucu njegovu, i na one koji zive na nebu. I dano joj je da se bije sa svetima, i da ih pobedi. I dana joj bi vlast nad svakim koljenom i narodom i jezikom i plemenom.' Ovo prorocanstvo koje je skoro jednako opisu malog roga u Danilu 7, nesumnjivo ukazuje na papstvo.

'I dana joj bi vlast da cini cetrdeset i dva meseca.' Prorok dalje kaze: 'I videh jednu od glava njenih kao ranjenu na smrt'; zatim nastavlja: 'Ko u ropstvo vodi, bice u ropstvo odveden; ko nozem ubija, valja da on nozem bude ubijen.' Ona cetrdeset i dva meseca imaju isto znacenje kao i 'za vreme, za vremena i za po vremena', - tri i po godine ili 1260 dana iz Danila 7. glave -to jest oznacavaju vreme za koje ce papska vlast ugnjetavati Bozji narod. Ovo vremensko razdoblje, kako je izneseno u prethodnim poglavljima, otpocelo je sa papskom prevlascu 538. godine posle Hrista, a zavrsilo se 1789. godine. U to vreme francuska vojska zarobila je papu; papska vlast je zadobila smrtnu ranu, i ispunilo se prorocanstvo; 'Ko u ropstvo vodi, bice u ropstvo odveden.'

U tom poglavlju pojavljuje se jos jedan simbol. Prorok veli: 'I videh drugu zver gde izlazi iz zemlje, i imase dva roga kao u jagnjeta.' Otkrivenje 13, 11. Pojavljivanje ove zveri i njen izgled pokazuju da je narod koji ona predstavlja drukciji od naroda koji su predstavljeni prethodnim simbolima. Velika svetska carstva predstavljena su u proroku Danilu kao zveri koje su se pojavile posto se 'cetiri vetra nebeska udarise na velikom moru.' Danilo 7, 2. U otkrivenju 17. glavi andjeo je objasnio da su vode 'ljudi i narodi, plemena i jezici', (Otkrivenje 17, 15.) Vetrovi su simboli sukoba.

Cetiri nebeska vetra koja su duvala na velikom moru predstavljaju strasne prizore osvajanja i prevrata, pomocu kojih carstva dolaze do vlasti.

Ali zver sa rogovima slicnim jagnjetovim vidjena je 'gde izlazi iz zemlje'. Umesto da srusi druge vlasti i sama uspostavio svoju, ovaj ovako predstavljeni narod mora da se pojavi na jednom do sada nenaseljenom podrucju i da se postepeno i mirno razvija. Zato on nije mogao izici iz naroda Staroga Sveta -kojih je bilo mnogo i koji su se borili medju sobom, tj. iz onoga nemirnoga mora 'naroda i koljena i plemena i jezika'. Njega moramo traziti na zapadnom kontinentu.

Koji se narod 1798. godine poceo javljati kao sila u Novome Svetu i postojao sve veci i jaci, tako da je privukao na sebe paznju sveta? Primena ovoga simbola nije nikakvo tesko pitanje. Samo jedan jedini narod odgovara podacima ovoga prorocanstva. Ono jasno upucuje na Sjedinjene Drzave Amerike. Cesto du govornici i istoricari nesvesno upotrebljavali misao, a ponekad i same reci proroka, pri opisivanju postanka i razvoja ovoga naroda. Zver je vidjena 'gde izlazi iz zemlje'. Rec 'izlazi' moze da se prevede sa 'niknuti ili izrasti kao biljka'. Ali, kao sto smo videli, narod se morao pojaviti na do tada nenaseljenom podrucju. Jedan ugledni pisac, koji opisuje postanak Sjedinjenih Drzava, govori o 'tajni njihovog postanka iz nezauzetog podrucja.' On kaze: 'Kao tiha sibljika narasli smo do drzave.'

Jedan evropski dnevnik pisao je 1850. godine o Sjedinjenim Drzavama kao o nekoj neobicnoj drzavi, koja je 'nikla' i 'u tisini zemlje povecava neprekidno svoju moc i ponos.' Edvard Evert, u svome govoru o poboznim osnivacima ovoga naroda, rekao je: 'Trazili su usamljeno mesto, bezazleno zbog svoje nepoznatosti i sigurno zbog svoje zabacenosti, gde bi mala crkva iz Lejdena mogla uzivati slobodu savesti. Posmatrajte ogromna podrucja preko kojih su, mirnim osvajanjem… nosili zastave krsta.' 'I imase dva roga kao u jagnjeta.' Rogovi slicni jagnjetovim predstavljaju mladost, nevinost i blagost, sto tacno odgovara karakteru Sjedinjenih Drzava u vreme kada ih je prorok video kako se podizu, 1798. godine. Medju hriscanskim izgnanicima koji su prvi pobegli u Ameriku i potrazili utociste pred ugnjetavanjem cara i netrepeljivoscu svestenika bili su mnogi koji su odlucili da osnuju drzavu na sirokom temelju gradjanske i verske slobode. Njihovi ideali su bili uneti u Deklaraciju o nezavisnosti, koja naglasava veliku istinu da su 'svi ljudi rodjeni jednaki i obdareni neotudjivim pravom na zivot, slobodu i sticanje srece.' Ustav osigurava narodu pravo na samoupravljanje, sto znaci da od naroda izabrani predstavnici stvaraju zakone i staraju se o njihovoj pravilnoj primeni.

Zagarantovana je verska sloboda, i svakome je bilo dozvoljeno da Bogu sluzi po svojoj savesti. Republicki oblik vladavine i protestantizam bili su osnovna nacela nacije. Ova nacela su tajna njihove moci i napretka. Ugnjetavani i gazeni sirom celog hriscanstva krenuli su u ovu zemlju sa velikim ocekivanjem i puni nade. Milioni su se iskrcali na njene obale, i Sjedinjene Drzave su se uzdigle u red najmocnijih drzava na svetu.

Ali zver sa rogovima kao u jagnjeta 'govorase kao azdaha'. 'I svu vlast prve zveri cinjase pred njom; i ucini da se zemlja i koji zive na njoj poklone prvoj zveri, kojoj se isceli rana smrtna… govoreci onima sto zive na zemlji da nacine ikonu zveri koja imase ranu smrtnu i osta ziva.' Otkrivenje 13, 11-14.

Rogovi kao u jagnjeta i glas azdahin u ovom simbolu ukazuju na upadljivu protivrecnost izmedju nacela i postupanja ovako predstavljenog naroda.

'Govor' jednoga naroda su odluke njegovih zakonodavnih i sudskih vlasti. Ovim odlukama ce poricati slobodoumna i miroljubiva nacela koja je postavio kao osnov svoje drzavne politike. Prorocanstvo da ce govoriti 'kao azdaha' i ciniti 'svu vlast prve zveri' jasno predskazuje razvoj duha netrpeljivosti i progonstva, koji su pokazali i narodi predstavljeni azdahom i zverju slicnom risu. A izjava da zver sa dva roga cini 'da se zemlja i koji zive na njoj pokloni prvoj zveri' pokazuje da ce ovaj narod svoju vlast upotrebiti na to da nametne drzanje necega cime ce se ukazivati cast papstvu.

Ovakav postupak protivio bi se nacelima ove drzave, duhu njenih slobodnih institucija, direktnim i svecanim garancijama, Deklaracije o nezavisnosti i samome Ustavu. Osnivaci drzave radili su mnogo na tome da sprece upotrebu svetovne vlasti od strane crkve, sa njenim neizbeznim posledicama - netrpeljivosti i progonstvom. Ustav propisuje: 'Kongres ne sme izdati zakon kojim se uspostavlja neka religija ili zabranjuje slobodno ispovedanje bilo koje religije'; 'takodje vera ne sme nikad biti uslov za dobijanje ma koje poverljive javne sluzbe u Sjedinjenim Drzavama.' Samo ociglednim odbacivanjem ovih cuvara nacionalne slobode mogla bi drzavna vlast nametnuti postovanje nekog verskog propisa. Ali nedoslednost ovakvog postupka nece biti veca nego sto je prikazana u simbolu. Zver sa rogovima kao u jagnjeta - po svojim uveravanjima cista, plemenita i bezopasna - govori kao azdaha.

'Govoreci onima sto zive na zemlji da nacine ikonu zveri.' Ovde se jasno iznosi da je u drzavnom uredjenju te zemlje zakonodavna vlast u rukama naroda. Ovo je jak dokaz da su Sjedinjene Drzave narod oznacen u ovom prorocanstvu.

Ali sta znaci 'ikona zverina', i kako ona treba da bude nacinjena? Ikonu ce zver sa dva roga naciniti prvoj zveri. Zato se ona i naziva ikona zverina. Da bismo doznali sta je ta ikona i kako treba da bude nacinjena, moramo prouciti obelezje same zveri, papstva.

Kad se crkva u pocetku pokvarila zastranivsi od jednostavnosti evandjelja i prihvativsi neznabozace obicaje i obrede, ona je izgubila Bozjeg Duha i njegovu silu. Da bi mogla vladati nad savescu ljudi, trazila je potporu drzavne vlasti. Rezultat toga bilo je papstvo - pojavila se crkva koja je vladala nad drzavom i upotrebljaval je nju za postizavanje svojih ciljeva, narocito za kaznjavanje 'jeresi'. Da bi Sjedinjene Drzave mogle naciniti ikonu zveri, mora crkvena vlast tako da kontrolise gradjansku vlast da crkva moze upotrebiti drzavnu vlast za postizavanje svojih sopstvenih ciljeva.

Kad god je crkva imala u svojim rukama drzavnu vlast, ona ju je upotrebljavala da kaznjava odstupanje od svoga ucenja.

Protestantske crkve, koje su sledile stopama Rima, sjedinjujuci se sa svetovnim vlastima, pokazale su slicnu zelju da ogranice slobodu savesti. Primer za to je anglikanska crkva, koja je dugo vremena progonila one koji se nisu slagali s njenim ucenjem. Za vreme sesnaestog i sedamnaestog veka hiljade nonkonformistickih propovednika (koji su drukcije verovali) bili su primorani da ostave svoje crkve, i mnogi pastori i verni pretrpeli su tazne kazne, zatvor, mucenje i mucenicku smrt.

Otpad je crkvu doveo dotle da je trazila pomoc drzave, a to je pripravilo put razvitku papstva, zveri. Pavle je rekao: 'Jer nece doci dok ne dodje najpre otpad, i ne pokaze se covek bezakonja.' 2. Solunjanima 2, 3. Prema tome ce otpad u crkvi pripraviti put ikoni zverinoj.

Biblija kaze da ce pre Gospodnjeg dolaska nastati stanje verskog opadanja, slicno onome u prvim vekovima. 'Ali ovo znaj da ce u poslednje vreme nastati vremena teska. Jer ce ljudi postati samozivi, srebroljupci, hvalise, ponositi, hulnici, nepokorni roditeljima, neblagodarni, nepravedni, bez ljubavi, neprimirljivi, opadaci, neuzdrzljivi, besni, nedobroljubivi, izdajnici, nagli, naduveni, koji vise mare za slasti nego za Boga, koji imaju oblicje poboznosti, a sile su se njene odrekli.' 2. Timotiju 3, 1-5. 'A Duh razgovetno govori da ce u poslednja vremena otstupiti neki od vere slusajuci lazne duhove i neuke djavolske.' 1. Timotiju 4, 1.

Sotona ce delovati 'sa svakom silom, i znacima i laznim cudesima, i sa svakom prevarom nepravde.' A svi koji ' ljubavi istine ne primise da bi se spasli', bice prepusteni sami sebi da prihvate 'silu prevare, da veruju lazi'. 2. Solunjanima 2, 9-11. Kada nastupi ovo stanje bezboznosti, onda ce nastupiti iste posledice kao i u prvim vekovima. '... Zar ovim putem nije isao i Rim? Zar necemo i mi to doziveti? I sta vidimo upravo pred sobom? Novi sveopsti sabor! Jedan svetski sastanak! Evangelisticki savez i sveopsti simbol vere!' Kada se to jednom postigne, onda ce u nastojanju da se postigne potpuno jedinstvo biti samo jedan korak do primenjivanja sile.

Kad se vodece crkve u Sjedinjenim Drzavama sloze u tackama nauke koje su im zajednicke i pocnu utecati na drzavu da nametne njihove propise i podupre njihove ustanove, tada ce protestantska Amerika naciniti sliku rimskoj svestenickoj vlasti, a neizbezna posledica toga bice nametanje gradjanskih kazni onima koji drugacije veruju.

Zver sa dva roga 'ucini sve, male i velike, bogate i siromasne, slobodnjake i robove, te im dade zig na desnoj ruci njihovoj ili na celima njihovim, da niko ne moze ni kupiti ni prodati osim ko ima zig, ili ime zveri, ili broj imena jena.' Otkrivenje 13, 16, 17. Opomena trecega andjela glasi: 'Ko se god pokloni zveri ili ikoni njenoj, i primi zig na celo svoje ili na ruku svoju, i on ce piti od vina gneva Bozjega.''Zver' koja se ovde spominje, cije obozavanje ce iznuditi 'zver sa dva roga', jeste prva zver, slicna risu, iz Otkrivenja 13. glave - papstvo. 'Ikona zverina' predstavlja onaj oblik otpaloga protestantizma koji ce se razviti kada protestantske crkve budu trazile pomoc od drzave da prinudno nametnu svoju nauku. ' I svako stvorenje, sto je na nebu, i na zemlji, i pod zemljom, i sto je na moru, i sto je u njima, sve cuh gde goore: Onome sto sedi na prestolu, i Jagnjetu blagoslov i cast i slava i drzava za vek veka.' Otkrivenje 5, 13. ...

Mnogi smatraju da je nepravedno sto se danasnja rimska crkva procenjuje po strahotama i bezumnosti, koje su obelezavale njenu vlast za vreme vekova neznanja i tame. Oni opravdavaju njenu strasnu okrutnost prikazujuci je kao rezultat divljastva onog vremena i tvrde da je uticaj moderne prosvecenosti promenio njena osecanja.

Zar su ovi ljudi zaboravili zahtev Rima na nepogresivost, koji je ova ponosita vlast isticala u toku osam stotina godina? Daleko od toga da napusti svoj zahtev, ona ga, -u devetnaestom veku -istice sa jos vecom odlucnoscu nego ikada ranije. Rim tvrdi da katolicka crkva' nije nikada pogresila niti ce, prema Svetom pismu, ikada pogresiti'!) Kako se ona onda moze odreci nacela koji su u toku proslih vekova njome upravljala? Papska crkva nece nikada odstupiti od svoga zahteva na nepogresivost. Ona smatra da je imala pravo u svemu sto je ucinila kad je progonila one koji su odbacili njene dogme. Zar ona ne bi ponovila ista dela kada bi joj se pruzila prilika za to? Neka samo budu uklonjena ogranicenja koja sada postavljaju svetovne vlasti, i neka Rim ponovo zadobije svoju nekadasnju vlast, ubrzo ce oziveti njegovo nasilje i progonstvo.

Jedan poznati pisac ovako govori o stavu papske vlasti prema slobodi savesti i opasnostima koje narocito prete Sjedinjenim drzavama, ako bi ona uspela da sprovede svoje ciljeve.

'Mnogi u Sjedinjenim Drzavama smatraju strah od katolicizma za ogranicenost ili detinjariju. Oni ne vide u karakteru i stavu katlcizma nista sto bi bilo u protivrecnosti sa nasim slobodarskim ustanovama, niti u njegovom jacanju nalaze ista sto bi bilo opasno. Zato uporedimo najpre neka od glavnih nacela americke drzavne uprave sa nacelima katolicke crkve. Ustav Sjedinjenih Drzava garantuje slobodu savesti. To je nesto najdragocenije i najvaznije. Papa Pije IDZ je rekao u svojoj poslanici od 1854. godine: ' Besmislena i pogresna ucenja i prazno naklapanje o odbrani slobode savesti je krajnje pogubna zabluda, -kuga koja njavise preti jednoj drzavi.' Isti papa u svojoj poslanici od 8. decembra 1864. godine izrice prokletstvo nad ' onima koji brane slobodu savesti i vere' , kao i nad svima onima koji odupiru misljenje da crkva ne sme upotrebljavati silu.'

Miroljubivi ton Rima u Sjedinjenim Drzavama nikako ne znaci promenu duha. Rim je tolerantan kada je nemocan. Biskup O' Konor kaze: ' Sloboda veroispovesti samo se trpi dok se ne moze drukcije postupati bez opasnosti po katolicki svet… Nadbiskup Sv. Luja rekao je jednom prilikom: 'Krivoverstvo i neverovanje su zlocini, i u hriscanskim zemljama, kao na primer u Italiji i Spaniji, gde je citavo stanovnistvo katolicko i gde je katolicka religija bitni deo drzavnih zakona, oni se kaznjavaju kao svaki drugi prestup… Svaki kardinal, nadbiskup i biskup u katolickoj crkvi polaze papi zakletvu vernosti, koja sadrzi ove reci: ' Obecajem da cu progoniti svim svojim silama krivoverce, otpadnike, i buntovnike protiv nase gore imenovanog gospodara (pape) ili njegovih pomenutih naslednika i da cu im se najenergicnije suprotstavljati.'

Istina je da i u rimokatolickoj crkvi ima pravih hriscana. Hiljade njih sluze Bogu prema svetlosti koju imaju. Njima nije dopusteno da citaju Bozju Rec, i zato ne mogu upoznati istinu. Oni nisu nikada uocili razliku izmedju sluzbe srca i niza uobicajenih formi i obreda. Bog gleda sa neznim saosecanjem na ove duse koje su odgajane u veri koja je puna obmana i koja ne moze zadovoljiti dusu. On ce uciniti da zraci svetlosti i prodru kroz gustu tamu koja ih okruzava. Otkrice im istinu kakva je Isusu, i mnogi ce se jos prikljuciti njegovom narodu.

Katolicizam kao verski sistem nije ni danas blizi Hristovom evandjelju nego sto je bio ma u kojem ranijem odseku svoje istorije.

Protestantske su crkve u velikoj tami, jer bi inace primetile znake vremena. Rimska crkva ima dalekosezne planove. Ona se sluzi svim sredstvima da prosiri svoj uticaj i poveca svoju silu; ona se priprema za zestoku i odlucnu borbu da ponovo zadobije prevlast u svetu, da opet uvede progonstvo i da srusi sve sto je protestantizam sagradio.

Protestanti su stubili u vezu sa papstvom i stite ga. Ucinili su sporazume i ustupke koji iznenadjuju i same katolike, koji to ne mogu da shvate. Zatvaraju oci pred pravim karakterom rimske ckrve i opasnostima koje im prete od njene prevlasti. Narod treba da ustane i da se odupre jacanju ovog najopasneg neprijatelja gradjanskih i verskih sloboda.

Mnogi protestanti misle da je katolicka religija bez privlacnosti i da je njeno bogosluzenje dosadna i besmislena cermonija. Oni se varaju. Iako je katolicizam osnovan na obmanama, prevara nije sasvim gruba i nevesta. Bogosluzenje rimske crkve, svojim ceremonijama, ostavlja najdublji utisak. Njen blistav raskos i svecani ovredi ocaravaju cula i ucutkavaju glas razuma i svesti. Oko je ocarano. Raskosni hramovi, velicanstvene procesije, zlatni oltari, dragim kamenjem ukraseni kovcezi sa relikvijama svetaca, odabrane slike, i umetnicki kipovi, - sve to probudjuje estetsko cuvstvo. I uho je ocarano. Muzika je nenadmasiva. Kada zazvuce bogati tonovi orgulja, pomesani sa melodijama mnogih glasova, i odjeknu kroz visoke kupole i kolonade velicanstvenih katedrala, dusa se spunjava strahom i postovanjem.

Ovaj spoljasnji sjaj, raskos i ceremonije, koje samo obmanjuju teznju dusa opterecenih grehom, dokaz su unutrasnje pokvarenosti.

Hristovoj veri nije potrebna ovakva raskos da bi joj sluzila kao preporuka. U svetlosti koja sija sa krsta, pravo hriscanstvo izgleda tako cisto i privlacno da nikakva spoljasnja ukrasavanja ne mogu povecati njegovu pravu vrednost. Krotki i mirni duh, koji je pred Bogom mnogo cenjen, jeste ona sveta lepota.

Sjajni stil nije neophodan znak cistih i uzvisenih misli. Smisao za umetnost i prefinjen ukus cesto mogu biti i u jednoj zemaljskoj i culnoj dusi. Sotona se cesto time sluzi da navede ljude da zaborave na potrebe svoje duse, da izgube iz vida buduci, vecni zivot, da se odvrate od svoga mocnog Pomagaca i da zive iskljucivo za ovaj svet.

Religija puna ceremonija i spoljasnjeg sjaja privlacna je za nepreporodjeno srce. Raskos i ceremonije katolickog bogosluzenja imaju zavodnu, ocaravajucu silu, koja je mnoge prevarila, tako da gledaju na katolicku crkvu kao na prava nebeska vrata. samo oni koji cvrsto stoje na temeljima istine, cija su srca obnovljena Bozjim Duhom, zasticeni su od njenog uticaja. Hiljade onih koji nemaju zivog iskustva sa Hristom bice zavedeni da prihvate oblicje poboznosti koje je bez ikakve sile.

Takva religija je upravo ono sto mnogi zele. Posto crkva tvrdi da ima pravo da oprasta grehe, mnogi katolici smatraju da mogu slobodno da grese. Ispovest, bez koje crkva ne daje oprostenje, takodje mnogo pomazu zlu. Onaj koji priklanja svoja koljena pred gresnim covekom, i u ispovesti mu otkriva svoje tajne misli i pobude srca, ponizava svoje ljudsko dostojanstva i izopacava svako plemenito osecanje svoje duse. Otkrivajuci svoje grehe svesteniku, = gresnom i smrtnom coveku, koji se cesto odaje picu i porocima, - covek slabi i kvari svoj karakter.

Njegovo shvatanje o Bogu svedeno je na lik palog coveka coveku je tajni izvor iz koga izlaze mnoga zla koja pogane svet i pripremaju ga za konacno unistenje. Ali onome koji je popustljiv prema samome sebi ugodnije je da se ispovedi smrtnom coveku nego da svoje srce otvori Bogu.

Ljudskoj prirodi vise odgovara da cini pokoru nego da se odrekne greha. Lakse je muciti svoje telo koprivama i ostrim lancima negoli razapeti telesne zelje. Telesno srce vise voli da nosi teske okove nego da primi Hristov jaram.

Postoji upadljiva slicnost izmedju rimske crkve i jevrejske crkve u vreme Hristovog prvog dolaska. Dok su Jevreji tajno gazili svako nacelo Bozjeg zakona, spoljasu bili vrlo strogi u pogledu drzanja njegovih propisa. Narod su opterecivali raznim propisima i predanjima koja su cinila poslusnost mucnom i dosadnom. Kao sto su Jevreji tvrdili da obozavaju zakon, tako i katolici tvrde da obozavaju krst. Oni uzdizu simbol Hristovih muka, a u svome zivotu se odricu Onoga koga taj krst predstavlja.

Katolici stavljaju krst na svoje crkve, na oltare i svestenicka odela. Svuda se vide krstevi koji se javno postuju i uzdizu, ali Hristova nauka je sahranjena pod mnostvom besmislenih predanja, laznih tumacenja i strogih propisa. Hristove reci upucene fanatickim Jevrejima mogu se jos vise primeniti na vodje rimokatolicke crkve: ' Oni vezu bremena teska za nosenje.' Matej 23, 4.

Savesne duse u krilu katolicke crkve stalno strahuju bojeci se gneva jednog osvetnickog Boga, dok mnogi dostojanstvenici ove crkve zive u raskosi i culnim zadovoljstvima.

Klanjanje slikama i relikvijama, prizivanje svetaca i uzvisivanje pape su sotonine zamke koje imaju za cilj da odvrate paznju naroda od Boga i njegovog Sina. Da bi upropastio duse, sotona se trudi da skrene njihovu paznju skrene na nesto sto bi zamenilo Onoga koji je rekao: ' Hodite k meni svi koji ste umorni i natovareni, i ja cu vas odmoriti.' Matej 11, 28.

Sotona se stalno trudi da pogresno predstavi Bozji karakter, prirodu greha i pravi ishod velike borbe. Njegove izmisljotine slabe osecanje obaveze prema bozanskom zakonu i dopustaju ljudima da grese. U isto vreme sotona im pomaze da gaje pogresna shvatanja o Bogu, tako da gledaju na Boga vise sa strahom i mrznjom nego sa ljubavlju. Okrutnost, koja je svojstvena njegovom karakteru, pripisuje sotona Stvoritelju. Ona je utelovljena u verskim sistemima i ogleda se u nacinu bogosluzenja. Tako ljudske duse postaju pomracene, i sotona ih upotrebljavaju kao svoja orudja da ratuje protiv Boga.

Zbog izopacenih pojmova o bozanskim osobinama mnogobozacki su narodi bili navedeni da veruju da su ljudske zrtve potrebne za sticanje naklonosti bozanstva. Tako su pocinjene strasne surovosti od strane idolopoklonstva u raznim njegovim oblicima. Rimokatolicka crkva koja je sjedinila mnogobostvo sa hriscanstvom i slicno mnogobostvu pogresno predstavila Bozji karakter, pribegavala je takodje okrutnim i strasnim postupcima. ...

Ako zelimo da razumemo strasnu sotoninu surovost, koja je jasno otkrivala vekovima, i to ne medju onima koji nisu nikada culi o Bogu, nego u samoj sredini hriscanstva, treba samo da citamo istoriju katolicke crkve. Pomocu svog velikog sistema obmane, knez zla je ostvario svoju nameru kako se on uspeva prerusiti i ostvariti svoj cilj preko vodja ove crkve, onda mozemo bolje da razumemo zasto on ima tako veliku odvratnost prema Bibliji. Onome koji cita Bibliju Bog ce otkriti svoju milost i ljubav. On ce videti da Bog ne stavlja na ljude nijedan od ovih teskih tereta. Sve sto On trazi jeste smerno i ponizno srce, skrusen i poslusan duh.

Hristos nam u svome zivotu nije dao primer da ljudi treba da se zatvore u samostane da bi se tako osposobili za nebo. Nikada nije ucio da ljubav i saosecanja treba da se ugusuju. Spasiteljevo srce je bilo puno ljubavi. Sto se covek vise priblizi moralnom savrsenstvu, to su njegova osecanja jaca, njegovo zapazanje greha ostrije, a njegovo saucesce prema nevoljnima dublje. Papa tvrdi da je Hristov zamenik, ali kako se njegov karakter moze uporediti sa karakterom naseg Spasitelja? Da li je Hristos ikada osudjivao ljude na zatvor ili mucenje zato sto ga nisu hteli postovati kao nebeskog cata? Da li je on ikada zahtevao da se osude na smrt oni koji ga nisu primili? Kad su stanovnici jednog samaricanskog sela odbili da prime Isusa, apostol Jovan, pun gneva, upitao ga je: ' Gospode! Hoces li da recemo da oganj sidje s neba i da ih istrebi, kao i Ilija sto ucini?' Isus je sazaljivo pogledao na svog ucenika i ukrotio je njegov nemilostiv duh, rekavsi: ' Sin covecji nije dosao da pogubi duse covecje, nego da ih sacuva.' Luka 9, 54. 56. Kakve li razlike izmedju duha koji je pokazao Hristos i duha njegovog samozvanog zamenika?

Rimska se crkva sada prikazuje svetu kao miroljubiva; ona pokusava da opravda izvestaj o svojim surovostima. Obukla se u oblicje poboznosti, ali se nije promenila. Svako nacelo koji se papstvo rukovodilo u proslim vekovima postoji i danas. Ono se jos uvek drzi nauke koja je uvedena u mracnom srednjem veku. Neka se niko ne vara! Papstvo koje su protestanti sada spremni da postuju je ono isto koje je vladalo svetom u danima reformacije, kada su Bozji ljudi ustali, po cenu svoga zivota, da objave njegovo bezakonje. Ono se odlikuje oholoscu i drskim zahtevom da vlada nad carevima i knezovima, i prisvaja prava koja ima samo Bog. Njegov duh je isto tako surov i despotski sada kao kad je gazio ljudsku slobodu i predavao na smrt svece Visnjega.

Papstvo je upravo ono sto je prorostvo objavilo da ce biti: otpad poslednjeg vremena. (2. Solunjanima 2, 3. 4.) Njegov je plan i taktika da pokaze prirodu koja ce najbolje odgovarati njegovom cilju. Ali, pod raznim izgledom kameleona, ono uvek zadrzava nepromenljiv otrov zmije. ' Ne treba da se drzi rec data jeretiku i osumnjicenima za jeres ', kaze ono. Da li ce se ova sila, cija se istorija u toku hiljadu godina pisala krvlju svetaca, sada priznati kao deo Hristove crkve? Ne istice se bez razloga u protestantskim zemljama da se sada katlcizam ne razlikuje toliko od protestantizma kao u ranijim vremenima. Dogodila se promena, ali ne u papstvu. Katolicizam je, u stvari, vrlo slican danasnjem protestantizmu, zato sto se ovaj veoma izopacio od vremena reformatora.

Proucavanje Biblije uz molitvu pokazalo bi pravi karakter papstva, i to bi ucinilo da se zgrazaju nad njim i da ga izbegavaju. Ali mnogi se smatraju tako mudrima da ne osecaju potrebu da ponizno traze od Boga da ih vodi u istinu. Iako se hvale svojom prosvecenoscu, ipak ne poznaju ni Svetog pisma ni sile Bozje. Zeleci da necim umire svoju savest, oni traze ono sto je najmanje duhovno i sto iziskuje najmanje ponizenja. Ono sto oni zele jeste da zaborave na Boga, ali da izgleda kao da ga se jos secaju." (Velika borba 456,1888)

"Kada nasa nacija (Amerika), u svojim zakonodavnim telima, bude proglasila zakone kojima se ogranicavaju prava covekove savesti na podrucju verskih sloboda, kada bude nametnula svetkovanje nedelje i svoju drzavnu silu bude usmerila protiv onih koji svetkuju sedmi dan kao dan odmora, Bozji zakon ce, zajedno sasvim svojim namerama i ciljevima, biti odbacen u nasoj zemlji i taj sveopsti otpad bice pracen sveopstom propascu." (7BC 977 1888)

"Ali mnoga probudjenja novoga vremena vidljivo se razlikuju od ispoljavanja bozanskih milosti koja je u proslim vremenima pratila rad Bozjih slugu.

Istina, primecuje se na sve strane vece interesovanje, mnogi priznaju da su se obratili, povecava se broj clanova crkve, ali ipak rezultati nisu takvi da bi mogli opravdati verovanje da je nastao odgovarajuci porast pravog duhovnog zivota. Svetlost koja zsvetli i brzo se ugasi ostavlja za sobom guscu tamu nego sto je bila ranije.

Probudjenje se cesto izaziva na taj nacin sto se budi masta, uzbudjuju osecanja i zadovoljava zelja za onim sto je novo i uzbudljivo.

Oni koji se obracaju na ovaj nacin malo zele da slusaju o biblijskim istinama i ne pokazuju narocito interesovanje za svedocanstva proroka i apostola. Ako bogosluzenje ne sadrzi nista uzbudljivo, onda ih ne privlaci. Vest koja se obraca na zdrav razum ne nailazi ni na kakav odziv. Jasne opomene Bozje Reci koje se odnose na njihovo vecno dobro, ostaju nezapazene.

Za svaku istinski obracenu dusu je odnos prema Bogu i prema stvarima vecnosti veliko zivotno pitanje. Ali gde se u danasnjim velikim crkvama moze naci duh posvecenja Bogu? Obraceni se ne odricu ni svoje oholosti ni ljubavi prema svetu. Oni nisu vise voljni da se odreknu sami sebe, da uzmu na sebe svoj krst i da podju za blagim i krotkim Isusom nego pre svog obracenja.

Religija je postala predmetom podsmeha nevernih i skeptika, jer toliki od onih koji nose njeno ime ne poznaju njena nacela. Sila poboznosti je u mnogim crkvama gotovo izumrla.

Ali uprkos veoma rasprostranjenom opadanju vere i poboznosti, ipak u ovim crkvama ima pravih Hristovih sledbenika.

Pre nego sto Bog bude pohodio svet svojim sudovima, pojavice se u njegovom narodu takvo probudjenje prave poboznosti kakvo se nije videlo od vremena apostola. Na Bozju decu ce se izliti njegov Duh i sila. U to ce se vreme mnogi odvojiti od crkava u kojima je ljubav prema svetu zauzela mesto ljubavi prema Bogu i njegovoj Reci. Mnogi od propovednika i vernih radosno ce prihvatiti one velike istine koje ce Bog dati da se u to vreme objavljuju da bi pripravile narod za drugi Gospodnji dolazak.

Neprijatelj dusa ce hteti da spreci ovo delo; i pre nego sto dodje vreme takvog pokreta. U onim crkvama koje ce sotona moci da pokori pod svoju laznu moc izazvace uverenje da je za njih izliven narociti Bozji blagoslov; u njima ce se pokazati veliko religiozno probudjenje.

Mnogi ce klicati od radosti sto Bog tako divno radi za njih a, u stvari, to delo potice od sasvim drugog duha. Sotona ce pokusati da pod plastom vere prosiri svoj uticaj na ceo hriscanski svet.

U mnogim probudjenjima koja su se pojavila za vreme poslednjih pedeset godina bili su na delu, manje vise, isti uticaji koji ce se u buducnosti pokazati u vecim pokretima.

Uzbudjivace se osecanja, istina ce se pomesati sa lazju, sto ce ljude lako zavesti.

Ali niko ne mora da se prevari. U svetlosti Bozje Reci nece biti tesko da se utvrdi kakvog su karaktera ovi pokreti. Gde se zanemaruje svedocanstvo Biblije i gde se god preziru jasne istine koje traze samoodrivcanje i odvajanje od sveta, mozemo biti sigurni da tu Bog nece dati svoj blagoslov. A prema pravilu koje nam je dao sam Hrist: "Po rodovima njihovim poznacete ih!" (Matej 7, 16), lako ce se utvrditi da ovi pokreti nisu delo Bozjeg Duha.

U istinama svoje Reci Bog je otkrio ljudima samoga sebe, i svima onima koji ih prime, one su stit protiv sotoninih prevara. Zanemarivanjem ovih istina otvaraju se vrata zlu koje se danas tako prosirilo u verskom svetu. Priroda i vaznost Bozjeg zakona gube se u velikoj meri iz vida. Pogresno shvatanje o karakteru, trajanju i obaveznosti Bozjeg zakona dovelo je do zabluda u pogledu obracenja i posvecenja, a to je i uzrok niskog stanja poboznosti u crkvama.

Ovde se nalazi tajna zasto u probudjenjima nasega vremena nedostaje Duha i Bozje sile." (Velika borba 376-378, 1888)

"Kada zastita ljudskih zakona bude uskracena onima koji postuju Bozje zapovesti, pojavice se istovremeno u raznim zemljama pokret za njihovo unistenje. Kada se vreme oznaceno u naredbi bude priblizilo, ljudi ce se zaveriti da istrebe omrazenu sektu. Odlucice da preko noci izvrse odlucni napad, koji ce zauvek ucutkati glas neslaganja i prekora.

Bozji narod - neki u tamnickim celijama, a drugi sakriveni u usamljenim sklonistima po sumama i gorama - jos uvek vapi za Bozjom zastitom, dok se svuda grupe oruzanih ljudi, podstrekavane od ceta zlih andjela, pripremaju za smrtonosno delo. I upravo sada, u casu krajnje opasnosti, umesace se Bog Izrailjev da izbavi svoje izabrane. Gospod je rekao: "Pevacete kao nocu uoci praznika, i veselicete se od srca kao onaj koji ide... na goru Gospodnju, k steni Izrailjevoj. I Gospod ce pustiti da se cuje slava glasa njegova, i pokazace kako mase rukom svojom s ljutitim gnevom i plamenom ognjenim koji prozdire, s raspom i sa silnem dazdom i s gradom." Isaija 30, 29. 30.

Sa usklicima pobede, sa ruganjem i proklinjanjem polaze cete zlikovaca da se bace na svoj plen; ali, gle, na zemlju pada gusti mrak, tamniji od najtamnije noci. Tada se preko celog neba pojavljuje duga, odsjajuci slavom sa Bozjeg prestola, i kao da okruzuje svaku grupu onih koji se mole. Razbesnele gomile odjednom se zaustavljaju. Njihovi podrugljivi uzvici umukose. Oni zaboravljaju na svoje zrtve. Sa strasnim predosecanjem gledaju u simbol Bozjeg zaveta i zele da se sto pre uklone od njegovog silnog sjaja. Bozji narod cuje jasan, zvucan glas, koji kaze: "Pogledajte!" Podigavsi oci prema nebu, oni vide dugu obecanja. Crni, preteci oblaci, koji su prekrivali nebeski svod rastavljaju se i, kao nekada Stefan, oni gledaju netremice u nebo i vide Bozju slavu i Sina covecjega gde sedi na svome prestolu.

Na njegovoj bozanskoj pojavi primecuju tragove njegovog ponizenja, a sa njegovih usana cuju molbu koju upucuje svome Ocu pred svetim andjelima: "Hocu da i oni koje si mi dao budu sa mnom gde sam ja." Jovan 17, 24. I opet se cuje zvucan, pobedonosan glas, koji govori: "Evo ih! dolaze! sveti, nevini i cisti. Oni su odrzali rec moga trpljenja; oni ce ziveti medju andjelima", a blede drhtave usne onih koji su se cvrsto drzali svoje vere izgovaraju uzvik pobede." (GC 637 1911)

"Velika borba je zavrsena. Greha i gresnika vise nema. Ceo svemir je cist. Potpuni sklad i radost vladaju u celom neizmernom svemiru. Od Onoga koji je sve stvorio tece zivot, svetlost i radost kroz sve svetove beskrajnog prostranstva. Od najmanjeg atoma do najveceg sveta, sve stvari, i ziva i neziva priroda u svojoj nepomucenoj lepoti i savrsenoj radosti govore da je Bog ljubav." (Velika borba 554, 1888)